Gen Z zakupci više veruju u investiranje nego u kupovinu kuće

Generacija Z obuhvata osobe rođene otprilike od sredine 1990-ih do ranih 2010-ih, pa je većina njenih pripadnika tek ušla na tržište rada ili je u ranoj fazi karijere. Kupovina stana obično podrazumeva veliko učešće sopstvenih sredstava i dugoročnu hipoteku, što znači višegodišnje zaduživanje. Zakup je fleksibilniji oblik stanovanja jer ne vezuje kapital za jednu nekretninu, a ušteđevina se može usmeriti u druge oblike ulaganja.

Investiranje u hartije od vrednosti, poput akcija i fondova, funkcioniše tako što se kapital ulaže u kompanije ili portfelje čija vrednost može rasti ili opadati tokom vremena. Razlika u odnosu na nekretninu jeste u likvidnosti: udeo u fondu može se prodati brže nego stan, ali je i kretanje cene izraženije. Zato se ovakav izbor obično posmatra kroz odnos između želje za sigurnošću, kratkoročne likvidnosti i dugoročnog rasta.